Doprinos J.F. Herbarta razvoju didaktike 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12 | Nivo: Učiteljski fakultet

Садржај
Живот и дело Јохана Фридриха Хебарта стр. 3-4
Многострано интересовање стр. 5
Настава (по Хербарту) стр. 6-7
Хербартова метода формалних ступњева стр. 7-9
Критика Хербартове наставне методе стр. 9-10
Додатак:
Како превазићи застарелу (Хербартовску) организацију стр. 11
Литература стр. 12-13
Живот и дело Јохана Фридриха Хербарта
Јохан Фридрих Хербарт ( 1776. – 1841.) је рођен у Олденбургу. До 12. године образовање је стицао у родитељском дому, потом је завршио латинску школу, а филозофске науке је изучавао у Јени.
Рођен је у породици у којој није могао добити потпуније образовање. Његови родитељи су најпре покушали да од њега направе музичко чудо од детета. Учили су га да свира клавир, виолину и харфу. Његов отац је желео да му син буде одличан правник, а Јена је било право место за образовање одличних правника,али је Јохан хтео да студира филозофију.
Време његових универзитетских студија се може назвати плодним јер се у то време Хербарт по први пут упознао са славном Кантовом филозофијом, а осим тога се, на универзитету, упознао и са Фихтеом. По завршетку филозофских студија, радио је као домаћи учитељ у породици неког швајцарског аристократе у Берну. Тамо је живео око три године и отприлике у то време и уз тај рад пробудило се у њему велико интересовање за педагогију. Томе је много допринела згодна прилика што је могао изблиза да се упозна са радом Јохана Хајнриха Песталоција, који га је одушевио. Песталоцијев рад је у тој мери утицао на њега да је почео теоретски најозбиљније да га проучава и да пише о њему. По повратку у Немачку почео је да шири Песталоцијеве идеје. Као приватни доцент почео је да преаје педагогију 1802. године на универзитету у Гетингену. Већ 1805. године је постао редовни професор тог универзитета. Његово дело о Песталоцијевој „Азбуци посматрања“, додуше, није није доживело толики успех, али је постао утолико чувенији захваљујући својим другим делима.
Написао је више радова од којих се издвајају:
„Естетичко представљање света као главни задатак васпитања“ ( 1804.), „Општа педагогика изведена из циља васпитања“ ( 1806.), „О односу школе и живота“ (1818.) , „Нацрт педагошких предавања“ ( 1835.), „Психологија као наука заснована на искуству, метафизици и математици“ ( 1835.).
Године 1809. био је позван за професора филозофије на универзитет у Кенигсбергу. Тада је постао Кантов наследник. Тамо је основао педагошки семинар и експерименталну гимназију – више као вежбаоницу – са интернатом. У то време се доста бавио психолошким проблемима и написао дела која се баве психолошким темама као што је „Уџбеник за психологију“ а касније и „Психологија као наука“.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com